Poređenje proizvoda ( od 3 )

Kako izabrati fotoaparat?

Ako ste profesionalac ili se samo amaterski bavite fotografijom, ako želite da napredujete i da kupite bolji fotoaparat, niste sigurni da li vam je potreban aparat sa izmenljivim objektivima ili ne, ovaj tekst će vam pomoći da se lakše odlučite i napravite pravi izbor.

Svi smo svesni da je popularnost „point and shoot“ digitalnih fotoaparata znatno opala u poslednjim godinama jer su pametni telefoni veoma napredovali po pitanju fotografisanja odnosno kvaliteta slike. Proizvođači kompaktnih fotoaparata su zbog toga reagovali usmeravanjem napora u razvoj modela višeg ranga.

Iako se neki entry-level kompaktni fotoaparati mogu naći u opsegu cena od 100 do 200 eura, oni obično neće ponuditi kvalitet slike koji je primetno bolji od modernog pametnog telefona. Oni će, međutim, ponuditi funkcije koje telefoni obično nemaju, poput zoom objektiva.

Za bolji kvalitet slike i veće mogućnosti fotografisanja napredni kompaktni aprati su pravi izbor. Ovde se ističu fotoaparati koji koriste senzor veličine od 1-inča, poput Sony odlične RX100 serije. Cenovni rang ovih fotoaparata počinje od 500 eura pa naviše. Sa senzorom mnogo većim od onog koji je tipičan za pametne telefone i entry-level kompaktne fotoaparate kvalitet slike je značajno veći. Veći senzor međutim zahteva veće telo fotoaparata i veći objektiv, što predstavlja izazov za proizvođače u smislu kako da se ceo uređaj upakuje u što manje dimenzije. Sony RX100 koji ovde uzimamo kao primer je i dalje impresivno mali, mada možete pronaći fotoaparate slične veličine sa manjim senzorima koji poseduju mnogo veći zum jer manji senzor omogućava pakovanje većeg zum objektiva.

Druga grupa digitalnih fotoaprata koji nemaju mogućnost menjanja objektiva su znatno manje kompaktni i to je kategorija superzoom ili prosumer fotoaparata, tako nazvana po izuzetno dugom zum objektivu. Nikon P1000 trenutno drži rekord po najdužem objektivu, faktor optičkog zuma je 125x (ekvivalentna žižna daljina je 24-3000mm). Ovakva kamera vam daje veliku fleksibilnost u fotografisanju i snimanju dok istovremeno zadržava relativno kompaktne dimenzije.

Međutim, imajte na umu da iako superzoom aparati izgledaju poput DSLR fotoaparata, oni i dalje imaju ograničen kvalitet fotografije kompaktnog fotoaparata zbog svojih malih senzora.

Nekoliko modela više kategorije, poput Sony RX10 serije, imaju veće senzore od jednog inča. Kvalitet slike će biti još bolji na takvim modelima, ali oni ne mogu da se porede po pitanju mogućnosti zumiranja fotoaparata sa malim senzorima (1/2.3").

Robusni i vodootporni point and shoot fotoaprati pucanja su podkategorija osmišljena za koriščnenje na plaži ili u bazenu. Obično imaju lošiji kvalitet slike i mnogo kraće zumiranje u poređenju s ostalim kompaktnim aparatima, ali nude mogućnost da snimate fotografije na mestima gde ne biste ni sanjali da biste poneli skupi fotoaparat ili pametni telefon.

Ako želite da uđete u svet profesionalaca ili ste već profesionalac

Danas ovde imamo mnogo veće mogućnosti izbora a samim tim i mnogo veće dileme nego što je to bio slučaj pre nekog vremena. Razlog tome je pojava fotoaparata bez ogledala (Mirrorless) čime je segmentiran spektar profesionalnih aparata na dva dela - DSLR fotoaparati i Mirroless fotoaparati. Ova novina na tržištu i u industriji foto opreme je pred veliki broj profesionalaca postavila dileme i nove mogućnosti izbora. Dok i dalje postoje oni kojima je DSLR nezamenljiv i koji smatraju da Mirrorless fotoaparati ne zaslužuju ozbiljniju pažnu, sve je više onih koji su se odlučili na prelazak u novi format. Posebna grupa fotografa su napredni amateri koji žele da unaprede svoju opreme i veštine i koji su verovatno i najviše zbunjeni i nesigurni u odluci šta kupiti. Izbor zaista nije lak. Neki proizvođači kao što su Fuji,Panasonic,Olympus proizvode isključivo fotoaparate bez ogledala. U nastavku ćemo se potruditi da odgovorimo na većinu pitanja i dilema pred kojima se većina nalazi.

DSLR fotoaparati uglavnom koriste isti dizajn kao i 35-milimetarski filmski fotoaparati u prošlosti, pri čemu senzor slike zauzima mesto na kojem bi se film nalazio. Ogledalo u kućištu fotoaparata prelama svetlost koja ulazi kroz objektiv do prizme (ili dodatnih ogledala) i u tražilo tako da u optičkom tražilu možete gledati scenu koja se vidi kroz objektiv. Kada pritisnete dugme okidača, ogledalo se pomeri, zatvarač se otvara i svetlo pada na senzor slike koji snima konačnu sliku.



U fotoaparatu bez ogledala, svetlost prolazi kroz objektiv i pada pravo na senzor slike, koji snima sliku i prikazuje istu na zadnjem LCD ekranu - baš kao što to radi i kamera na pametnim telefonima. Bolji i skuplji modeli nude i dodatni ekran putem elektronskog tražila (EVF).



Pa da krenemo redom sa poređenjem:

1. Veličina i težina:



Tela DSLR fotoaparata su relativno veća, jer moraju uklopiti i ogledalo i optičko tražilo. Telo Nikon D3500, je na primer, manje od prethodnika, ali je ipak prilično glomazno debljine od skoro 8cm pre nego što stavite objektiv na prednju stranu. Fotoaparat s kit objektivom 18-55mm teži oko 680 grama.

Telo fotoaparata bez ogledala je manje od DSLR-a. Sony a6100 ima telo debljine svega 4cm i teži 590 grama sa kit objektivom 16-50mm. To je dovoljno kompaktno da stane u džep kaputa ili malu torbicu.


Na slici iznad možemo videti razliku u veličini izmežu Canona EOS R i Canon EOS 5D Mark IV, koji dele isti senzor i sličnu elektroniku.

2. Kvalitet izrade

Iako su Mirrorless fotoaparati značajno manji od DSLR fotoaprata, to nikako ne znači da su manje robusni i kvalitetni. Izrada je vrhunska a večina je i zaptivena i otporna na vremenske uticaje.



3. Objektivi


Obe grupe aparata imaju mogućnost izmene objektiva. Mirrorless fotoaprati imaju poseban bajonet na koji se ne mogu direktno postaviti objektivi za DSLR fotoaprate. Tako recimo Canon DSLR aparati koriste EF ili EF-S bajonet objektive, dok Mirrorless modelima zahtevaju objektive sa R bajonetom. Međutim i Canon i Nikon isporučuju adaptere koji prilagođavaju široku ponudu DSLR objektiva Mirroless aparatima i praktično je moguću sve te objektive korisiti i na fotoaparatima bez ogledala uz zadržavanje potpune funkcionalnosti i kvaliteta. Tako da ovde možemo zaključiti da u slučaju da prelazite sa Canon DSLR-a na Canon Mirrorless fotoaparat nema potrebe da menjate objektive, dovoljan vam je Canon EF-R bajonet adapter. Što se tiče same veličine objektive tu nema razlike u slučaju kad su objektivi istog formata, dakle ako poredimo objektive sa recimo R bajonetom za Full-Frame senzor sa objektivima sa EF bajonetom za isti format senzora. Neznatne razlike mogu postojati kod zum objektiva u zavisnosti od toga da li se zumiranjem menja veličina objektiva ili je zumiranje interno čime su dimenzije objektiva uvek iste.

4. Senzor


Glavna i najveća sličnost ovih aparata je ta što oni praktično imaju iste senzore, u obe grupe se nalaze APS-C ili Full-Frame senzori. Tako npr. isti senzor koriste Canon 5D mark IV i Canon EOS R ili Nikon D7500 i Z50. Ovo ukazuje na to da po pitanju sirovog kvaliteta slike praktično nema razlika između DSLR i Mirrorless fotoaparata u okviru istog brenda.

Postoje različiti formati kamera bez ogledala koje koriste različite marke. Panasonic i Olympus dele Micro Micro Thirds (MFT) format, što znači da možete koristiti Panasonic objektive na Olympusovoj kameri i obrnuto. Panasonic takođe pravi i full-frame mirrorless fotoaparate sa posebnim bajonetom i objektivima. Fujifilm koristi APS-C senzor za svoje modele X serije, a Sony pravi fotoaparate bez ogledala sa APS-C i većim full-frame senzorima (35mm). Canon, Nikon i Panasonic su tokom 2018. godine predstavili fotoaparate bez ogledala koji pružaju Soniju pravu konkurenciju, a Canon takođe održava i svoju EOS M liniju koja koristi APS-C format senzora.

5. Autofokus



Ovde su prednost ranije imali DSLR-ovi, jer koriste tehnologiju koja se naziva fazna detekcija, a koja brzo meri konvergenciju dva snopa svetlosti. Kamere bez ogledala bile su ograničene na tehnologiju koja se naziva detekcija kontrasta, koja koristi senzor slike za detekciju najvišeg kontrasta, što se poklapa sa fokusom. Otkrivanje kontrasta je sporije od detekcije faza, posebno pri slabom osvetljenju.

Te razlike su u suštini sada nepostojeće. Skoro sve kamere bez ogledala (kao i najbolji telefoni s kamerama) sada imaju senzore za detekciju faze i kontrasta integrisane u senzor slike. Na primer, Sony a6100 ima 425 tačaka faznog automatskog fokusiranja na senzoru slike, zajedno sa 425 tačaka detekcije kontrasta. Nikon D3500 ima 11 velikih senzora za detekciju faza u svom zasebnom AF senzoru i koristi celokupni senzor slike za detekciju kontrasta. Noviji Canon DSLR fotoaparati (i vrhunski Nikon D780) postavljaju senzore za detekciju faza tačno na glavni čip slike, zajedno sa senzorima za detekciju kontrasta, omogućavajući im da funkcionišu kao kamera bez ogledala sa prikazom uživo na ekranu i brzim automatskim fokusiranjem.

DSLR fotoaparati mogu oponašati kameru bez ogledala podižući ogledalo i prikazujući prikaz slike uživo (obično se naziva način rada Live View i u tom slučaju optičko tražilo je blokirano). Većina jeftinih DSLR fotoaparata (kao što je Nikon D3500) se usporava u ovom režimu, mada oni nemaju hibridne senzore za detekciju faza na čipu i moraju da koriste sporije otkrivanje kontrasta da bi fokusirali.

6. Stabilizacija slike



Postoje dva načina stabilizacije slike - na bazi senzora i na bazi sočiva u objektivu.

DSLR fotoaparati i većina Mirrorless fotoaparata su ograničeni na metodu pomeranja sočiva u objektivu kako bi se ostvarila stabilizacija slike, i to im omogućava da spreče podrhtavanje u dve ose: vertikalne i horizontalne. Međutim, nemali broj Mirrorless fotoaparata poseduje stabilizaciju slike na bazi senzora. Glavna prednost stabilizacije senzora je ta što radi sa svim objektivima, čak i starijim ili jeftinijim sočivima koja ne obezbeđuju sopstvenu stabilizaciju.

Kamere bez ogledala kao što su Olympus OM-D EM-5 Mark III, Sony a6500, Sony a6600 i Sony A7 mark III nude stabilizaciju slike u pet osa, što još uvek nije primenjeno u DSLR fotoaparatima. Oni pomeraju senzor da bi nadoknadili kretanje ne samo na vertikalnoj i horizontalnoj ose, već i duž tri druge ose: nagib (prema gore i dole), okretanje sa strane na stranu i rotacija.

Stabilizacija slike u 5 osa je superiorna u odnosu na druge metode i izuzetno je korisna prilikom fotografisanja/snimanja iz pokreta. Takođe proizvodi mnogo stabilnije video snimke iz ruke.

7. Kvalitet slike



Oba tipa fotoaparata prave visokokvalitetne fotografije, sa sličnim rezolucijama i količinom šuma. Kao što smo već ranije spomenuli kvalitet slike kao izolovana kategorija nije faktor za odlučivanje u ovom poređenju.

8. Video zapis



Sve kamere danas snimaju video zapise, a mnoge čak i snimaju u 4K Ultra HD rezoluciji. High-end Mirrorless i DSLR fotoaparati nude video funkcije koje su pogodne čak i za kinematografsko snimanje filmova, kao i povećane kreativne mogućnosti zahvaljujući velikom izboru objektiva.

Automatsko fokusiranje je ključna razlika za video snimanje. Obično su kamere bez ogledala imale prednost jer je veća verovatnoća da će imati ugrađene senzore fokusa za detekciju faza. Većina DSLR fotoaparata još uvek ne može koristiti fazno otkrivanje sa ogledalom dok snimaju video zapise, tako da moraju koristiti sporiji, manje tačan, fokusni način detekcije kontrasta. Ovo češće dovodi do gubitka fokusa usred video snimka kada kamera traži fokus tokom snimanja. Međutim, Canon je počeo da menja dinamiku pre nekoliko godina dodavanjem detekcije faza na senzoru, počevši od Canon 80D i Canon EOS 800D.

9. Optičko vs. Elektronsko tražilo

Optičko tražilo svakako ima svoje prednosti, a ljubitelji fotografije i dalje ga preferiraju u odnosu na LCD ekran. Optička tražila daju najjasniju moguću sliku i ne troše bateriju.


Međutim, integracija elektronskog tražila na fotoaparatima bez ogledala je ovde unela novinu.

Većina jeftinijih (obično sa APS-C senzorom) Mirrorless fotoaparata nema EVF jer to doprinosi veličini i težini fotoaparata, ali svi profesionalni modeli posebno sa Full-Frame senzorom ga poseduju.

Elektronska tražila nude mnoštvo prednosti: možete videti efekat podešavanja ekspozicije i boje tokom snimanja, možete da zumirate da biste proverili fokus i možete prikazati sve vrste drugih informacija kao i pregledati snimljeni materijal u tražilu.


10. Brzina



Obe grupe fotoaparata mogu fotografisati veoma velikim brzinama zatvarača i brzo snimati niz slika. Uz izuzetak vrhunskih DSLR fotoaparata, kamere bez ogledala imaju prednost - eliminacija ogledala olakšava kontinualno fotografisanje jer postoji manje pokretnih delova. Iako nemaju ogledala, većina kamera bez ogledala i dalje koristi mehanički zatvarač koji se podiže da bi se eksponirala slika. Takođe imaju mogućnost korišćenja elektronskog zatvarača, što znači da mogu brže i tiše da okidaju.

11. Trajanje baterije

Generalno, DSLR fotoaparati nude duži vek baterije, jer mogu da snimaju bez potrebe za prikazom uživo na LCD ekranu ili u elektronskom tražilu.

Trajanje baterije kod fotoaparata bez ogledala se poboljšava iz generacije u generaciju. Na primer, Sony a6000, koji je predstavljen 2014. godine može da snimi do 360 snimaka sa punom baterijom (kada se koristi LCD pregled). Njegov naslednik, novi a6100, snima 420 snimaka iz iste baterije.




Ali oni i dalje ne mogu da stignu DSLR-ove. Na primer, entry-level model Nikon D3500 snima neverovatnih 1550 snimaka po punjenju. Ako se odlučite za kameru bez ogledala, trebali biste razmotriti i kupovinu druge baterije.



Skuplji i profesionalniji modeli Mirorrless fotoaparata kao što je recimo Sony A7 serije ili Canon Eos R imaju duže trajanje baterije nego APS-C modeli.


Mladen Mitrinović